Page 5 - JANOV REĆNIK

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу неприметно, не знаш кад и како.
Клањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик, улагују ти се и
умиљавају онако како то раде пси. Никада им не знаш шта ти мисле, нити

можеш знати, јер обично ћуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве
другима, и ево ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави
кад нађу храну. Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са
свих страна. Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и
своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле
нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи.

Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска
ту долази да узме оно што је језик освојио.
Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све
бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако

је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу
по селима и градовима и нека слушају. Тамо где одзвања наша реч, где се још
глагоља и где се још, као стари златник обрће наша реч, знај, чедо моје, да је
то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе
пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и
народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном
народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ
колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не
народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад тад
народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо
моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна

сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

Стефан Немања